gallery/logo
Основна школа
II шумадијски одред
Марковац
gallery/slika16

Екскурзија ученика 8, разреда, школске 2019/20.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРОДНЕВНЕ ЕКСКУРЗИЈЕ УЧЕНИКА 8. РАЗРЕДА НА РЕЛАЦИЈИ

МАРКОВАЦ - СРЕМСКА МИТРОВИЦА – БИЈЕЉИНА – САРАЈЕВО – ВИШЕГРАД -МОКРА ГОРА - МАРКОВАЦ

 

 

Екскурзија је реализована од 23-25.10.2019.године. На екскурзију је ишло 36 ученика.

Након прегледања аутобуса и припремљености возача од стране полиције, путовање је отпочело у 7.10 испред школе у Марковцу. Ауто путем (коридор 10) пут је водио ка Београду. Након преласка реке Саве, ученицима је скренута пажња да се налазе у Срему, делу АП Вијводине. Прво заустављање је било у Сремској Митровици, где смо обишли град, а затим посетили царску палату из периода старог Рима.

Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина:  сремске равнице,  мачванске равнице  и  фрушкогорског побрђа. Сремска Митровица има географски положај на 44 степени и 58 минута северне географске ширине и 19 степени 36 минута источне  географске дужине и простире се по јужном ободу сремске лесне терасе и на алувијалној равни леве обале реке Саве, на просечној надморској висини од 82 m. Градско насеље заправо је конурбација три насеља: Сремске Митровице као централне урбане целине, суседне Мачванске Митровице на десној обали Саве и највећег села по броју становника у Србији,  Лаћарка, на западу. Град се налази на веома повољном месту, свега 75 km од главног града земље,  Београда, са којим га везује  ауто - пут Е-70  европског значаја.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Основавши град на обали Саве, Римљани су омогућили његов развитак. Град расте вртоглавом брзином и у 1. веку нове ере стиче највиши градски ранг — постао је Колонија римских грађана и добија изузетан војнички и стратешки значај. У њему се припремају ратне експедиције царева Трајана, Марка Аурелија, Клаудија II. Од средине трећег века Сирмијум је постао економско средиште читаве Паноније, те је дао Царству неколико великих људи. У њему или околини рођени су цареви Деције Трајан,  Аурелијан,  Проб и  Максимијан, сви романизовани Илири-домороци.

Након Сремске Митровице кренули смо ка државној граници са БиХ преко граничног прелаза Сремска Рача. Прва пауза у БиХ је направљена у Бијељини. Обишли смо град и водич је испричала ученицима занимљивости о Бијељини и Семберији.

Бијељина се налази у североисточном делу Републике Српске (Босна и Херцеговина) на координатама 44°45′16″ сјеверно и 19°12′59″ источно, на 90 m надморске висине. То је након Бањалуке друго насеље по величини у Републици Српској и пето у Босни и Херцеговини. Смештена је у равници Семберији и представља раскршће путева за  Србију,  Хрватску и унутрашњост Босне и Херцеговине. Сматра се незваничним центром источног дела Републике Српске са око 45.000 становника. Удаљена је 6 km (4 km) од границе са Србијом и 40 km (25 km) од Хрватске. Пошто се налази практично у средишту плодне равнице, представља један од центара производње и трговине хране. Главнину производње чине житарице пшеница и кукуруз те поврће као купус, паприка и парадајз. Воћарство и сточарство су такође заступљени, али у мањој мери. Бијељина је препознатљива по великом централном тргу, а недалеко од Бијељине се налази етно село Станишићи, које смо обишли након одласка из Бијељине.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

По завршеној посети и разгледању етно села Станишићи, пут је настављен уз Дрину, преко Зворника, Соколца и планине Романије до Сарајева.

Од спајања Таре и Пиве до ушћа ток Дрине дуг је 346 km. Значајни градови на Дрини су: Фоча, Горажде, Вишеград и Зворник у Босни, као и Бајина Башта и Лозница у Србији. Висока концентрација раствореног кречњака доводи до тога да воде Дрине имају карактеристичну зелену боју. Посебно у доњем току Дрина ствара бројне меандре који протичу кроз теснаце и долине, због чега се Дрина сматра једном од најлепших река Балкана.

Романија је планина и регија у источном делу Републике Српске. Романијски плато и регија обухвата градове, Пале, Соколац, Хан Пијесак, Рогатица; док се планина Романија простире југозападно од Сокоца, североисточно од Пала и источно од Источног Сарајева. Највиша тачка је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара.

У Источно Сарајево смо стигли око 19 сати. Након смештања у хотел и организовања вечере, ученици су имали слободно вече, за забаву и дружење. Другог дана екскурзије, након доручка отишли смо у центар града, где смо обилазили град и његове знаменитости (Баш чаршију, православну и католичку цркву, џамију, центар града, врело реке Босне).

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град  Федерације Босне и Херцеговине и седиште  Сарајевског кантона. Град Сарајево чине четири општине: Центар, Нови Град, Ново Сарајево и Стари Град. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у граду Сарајеву живи 275.524 лица. Кроз град протиче река  Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке  Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Град окружују планине   Требевић,  Јахорина,  Бјелашница,  Игман, Трескавица  и  Романија. Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи,  Универзитета у Сарајеву, те низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских  театарских  кућа,  музеја  и културних институција, Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је  1914. године у Сарајеву  убијен  аустроугарски престолонаследник  Франц Фердинанд, чиме је отпочео  Први светски рат, а седамдесет година касније,  1984. године, у граду се одржавају  14. Зимске олимпијске игре. Током раних  1990-их  година, име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту водио један од  ратова  у новијој европској и светској историји. Од делова прератног града Сарајева који су ушли у састав  Републике Српске  формиран је  град Источно Сарајево.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Трећег дана, након доручка и напуштања хотела, путовање је настављено преко Рогатице ка Вишеграду. Панорамским разгледањем ученици су имали прилике да виде крашке пределе обрасле густом травом и претворене у бројне пашњаке. Сточарство је у овом делу развијено. Становништво се бави и експлоатацијом и прерадом дрвета. У Вишеграду смо посетили Андрићград и мост Мехмед паше Соколовића.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Када је велики везир подно старога града подигао вишеградску варош и увео у живот читав низ добротворних задужбина, изгледа да је баш у то вријеме установио вишеградски кадилук, а за управника је вароши поставио мутевелију својих вакуфских добара. Чувену камену ћуприју подигао је у Вишеграду на Дрини, Србин мухамеданац, турски везир  Мехмед паша Соколовић  1577. Године, а за првог патријарха обновљене пећке патријаршије поставио је свог брата Макарија Соколовића.

Андрићград  или  Каменград  је град, културни центар и врста  етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека  Дрина  и Рзав  у Вишеграду  чији је идејни творац режисер  Емир Кустурица. За посетиоце је отворен 5. јула 2012.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Након обиласка Андрићграда, преко граничног прелаза Котроман прешли смо у Србију и одмах се зауставили на Мокрој гори, где су ученици обишли Мећавник, а затим су  возом путовали Шарганском осмицом.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Брдо Мећавник се налази на ушћу Подстијенског потока у  Камешину. Уздиже се око 110 m изнад дна мокрогорске котлине, односно 680 м.н.в. Изграђено је од средњокредних, слојевитих и песковито-лапоровитих кречњака и лапораца. Мећавник надвисује  село Мокра Гора  и висински је на истом нивоу са  железничком станицом Јатаре  кроз коју пролази пруга уског колосека „Шарганска осмица”. Дрвенград је етно-село у градском обличју и структури. У облику је правоугаоника чија дужа (главна) оса на једном крају има улазну капију, одакле полази главна улица и простире се до другог где се налази мала дрвена православна  црква  са дрвеним звоником. Црква је грађена по угледу на руске цркве брвнаре (видети слику у галерији) и посвећена је  Светом Сави. У централном делу села је трг поплочан дрвеном коцком и сеченим дрвеним железничким праговима и опкољен  брвнарама. Брвнаре су аутентичне и пренете, неке из тих крајева, а неке из  Републике Српске, у виду скелета и постављене на  камене  темеље.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Шарганска осмица  је музејско-туристички комплекс пруга узаног колосекa, у власништву Музеја железнице Србије, од 600mm и 760 mm,  Мокре Гора  -  Шарган Витаси, обновљене деонице некадашње пруге  Ужице  -  Вишеград -  Сарајево, којом саобраћа музејски воз „Носталгија”, у летњој сезони од априла до октобра и зимској од 25. децембра до 25. јануара

Након вожње шаргнском осмицом, путовање је настављено преко Златибора, Ужица, Чачка и Крагујевца до Марковца, где смо стили нешто после 22 сата.

Екскурзија је у потпуности успела и њом су остварени сви циљеви и задаци. Ученици су видели важне саобраћајнице од нашег места ка северу наше државе, затим везу са суседном БиХ, важне реке попут Саве, Дрине и Босне, равницу Срем и Семберију, планине Авалу, Романију, Игман, Требевић, Мокру Гору и Златибор, крашка поља, клисуре, етно села, савремене градове, остатке римског доба, остатке из периода турске владавине, богомоље три различите религије, културне тековине као и флору и фауну посећених крајева. На тај начин су проширили своја знања и сусрели су се са оним што су учили током досадашњег школовања. Најзад, већини ученика је ово био и први излазак из наше државе, те су се упознали и са том процедуром. Током путовања ученици су имали стручног водича, која им је током путовања говорила о свим занимљивостима. У пратњи ученика се налазио и лекар педијатар, који није имао потребу за интервенцијом. Ученици су били расположени, радознали, прихватали су савете и давали предлоге. У разговору са њима током путовања дошао сам до сазнања да су задовољни екскурзијом. Временске прилике током путовања су биле добре. Иако крајем октобра, температура ваздуха је била око 270 C. Одељењске старешине су имали добар однос са ученицима, водили бригу о њима и пружали деци све потребне информације.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Као стручни вођа пута истичем да је екскурзија добро испланирана, а такође и добро реализована. Сви предвиђени локалитети су посећени и успешно повезани са знањем које су они стекли током школовања. Агенција, која је реализовала путовање је у потпуности одговорила на задатке постављене приликом објављеног тендера.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извештај сачинио: Саша Станојевић, директор школе

gallery/slika1
gallery/slika2
gallery/slika3
gallery/slika4
gallery/slika5
gallery/slika6
gallery/slika7
gallery/slika8
gallery/slika9
gallery/slika10
gallery/slika11
gallery/slika12
gallery/slika13
gallery/slika14
gallery/slika15
gallery/slika17